О књизи: 2010 / У историји Русије путеви су увек били нешто више од обичне линије између две тачке на мапи. И зато се непроходност – једна од две главне невоље наше стварности – доживљавала и доживљава посебно болно. („У Русији нема путева – само правци“, шалили су се странци.) Цела наша историја је прича о бескрајним кретањима по огромним пространствима Евроазије – понекад присилним, понекад вољним – и није толико важно да ли путујемо животним путевима или глатким асфалтним аутопутем. „Свакодневни живот руског путника у доба беспућа“ (а које доба у Русији би се другачије могло назвати?) је, у ствари, књига о нашем разумевању сопствене земље и сопствене историје – јер не постоји Други начин да се упозна земља осим да се обиђе у потпуности, не постоји. И није случајно што је ову књигу написао историчар – један од најбољих стручњака за историју средњовековне Русије, аутор многих књига, човек који је пропутовао Русију уздуж и попреко. Две епохе које је одабрао за књигу — доба Николе И, када је настао и цветао жанр „путне“ прозе, и наше време — у многоме су слична. Духовна „безпутност” и губитак вредносних смерница подједнако су карактеристични за другу четвртину 19. века и наше дане. И зато, и тада и сада, када путујемо – било у вагону, у тарантасу или у свом аутомобилу – покушавамо да пронађемо једини пут на који је Гогољ својевремено назвао Руса, који га је преклињао да се „вози преко Русије .” А како се „путовао“ и наставља да се вози по вечитим рупама руских путева, шта је све време пратило и прати путника, без чега не може и шта је проклињао и проклињао до данас, описано је у књизи.